Upe­ča­tlji­va bo­ja gla­sa na­pra­vi­la je od Sa­raj­li­je Mla­de­na Vo­ji­či­ća Ti­fe le­gen­du ro­ken­ro­la. Ma­da mu je bas gi­ta­ra bi­la pr­vi mu­zič­ki iz­bor, Ti­fin glas je sre­di­nom osam­de­se­tih obo­jio ne­ke od ne­pro­la­znih hi­to­va „Bi­je­log dug­me­ta”, a po­tom i „Va­tre­nog po­ljup­ca” i „Di­vljih ja­go­da””, na­kon če­ga je za­plo­vio so­li­stič­kim vo­da­ma. Bo­ga­tu ka­ri­je­ru, ali i duh i šarm ko­jim zra­či, „spa­ko­vao” je re­di­telj Ba­kir Ha­dži­o­me­ro­vić u do­ku­men­tar­ni film „Ti­fa”, ko­ji je kra­jem sep­tem­bra pre­mi­jer­no pri­ka­zan u Sa­ra­je­vu.
- U fil­mu sam me­ta­fo­ra jed­nog pe­ri­o­da, spe­ci­fi­kum ve­zan za ovu čar­ši­ju, a ka­da ka­žem čar­ši­ju, mi­slim i na Be­o­grad i na Sa­ra­je­vo. To je ve­li­ka od­go­vor­nost, a ja ne vo­lim da uzi­mam me­da­lje ko­je mi ne pri­pa­da­ju. Ni­sam ta­kav. Oni ko­ji se ba­ve sta­ti­sti­kom i or­ga­ni­za­ci­jom ka­žu da je to bi­la jed­na od naj­bo­lje po­sje­će­nih pre­mi­je­ra. Do­šli su lju­di iz ra­znih sfe­ra jav­nog ži­vo­ta, ali i iz na­ro­da.
Ima­te li mu­zič­kih no­vi­te­ta i pla­no­va?
- Ima pla­no­va, hva­la bo­gu. Ni­je da to ču­vam u ne­koj po­seb­noj taj­no­sti, ne­go je sa­da mo­je vri­je­me de­fi­ni­tiv­no ve­za­no za Go­ra­na Bre­go­vi­ća. Pla­no­vi su svi is­pu­nje­ni ka­da spo­ji­te li­je­po i ko­ri­sno, a to je ka­da ste u dru­štvu Bre­go­vi­ća, ko­ji je svjet­ska fa­ca. To je ši­ro­ka le­pe­za po­nu­de, kao na šved­skom sto­lu.
Ka­ko je bi­ti opet na tur­ne­ji sa „Dug­me­tom”?
- Su­per. Li­je­po je to. De­ža vi.
Ili no­vo is­ku­stvo?
- Hva­la za di­van šla­gvort. Ka­ko mi ka­že­mo u Bo­sni - sva­ki dan ti je no­va na­fa­ka i no­va sud­bi­na. Za­mi­sli da vo­diš lju­bav sva­ki dan na isti na­čin, bi­lo bi do­sad­no i te­bi i part­ne­ru. Po­sma­traj­mo to ma­lo da­lje i ši­re, sva­ki dan ima­mo ne­što no­vo da na­u­či­mo.
Po­mi­nje­te li Želj­ka Be­be­ka na tur­ne­ja­ma?
- Da, po­mi­nje­mo ga, ap­so­lut­no. Što da ga ne po­mi­nje­mo? To je čo­vjek ko­ji je od­re­dio i dao smjer­ni­ce svi­ma na­ma, sa­u­če­sni­ci­ma u stva­ra­nju div­ne pri­če ko­ja i da­nas tra­je. Žao mi je što ni­je sa na­ma, ali bo­že moj, ni­ka­da se ne zna.
Da li ste u kon­tak­tu?
- Ni­smo, iz pro­stog raz­lo­ga, dru­ga­či­je su nam in­te­re­sne sfe­re. Ni­smo ni­ka­da ni bi­li po­seb­ni pri­ja­te­lji, pa da ga­ji­mo ta­kvu vr­stu pri­ja­telj­stva. I da je­smo, ne bih imao ni­šta pro­tiv da sa­ču­va­mo to.
Pi­sa­lo se da mo­ra­te na ope­ra­ci­ju ku­ka?
- To je bi­la lo­ša pro­cje­na. U pi­ta­nju je di­skus her­ni­ja če­tvr­tog i pe­tog pr­šlje­na. Oti­šao sam kod ne­kih na­dri­lje­ka­ra, uslov­no re­če­no - ko­sto­lo­ma­ca, i oni su me po­pra­vi­li, iako sam već imao za­ka­zan ter­min ope­ra­ci­je. Zbog pri­pre­me za ane­ste­zi­ju sam tri da­na za­re­dom ra­dio raz­ne ana­li­ze i on­da je is­kr­slo ne­što po­slov­no i oti­šao sam u Fran­cu­sku. Tr­pio sam ja­ke bo­lo­ve, da bi se, sre­ćom, is­po­sta­vi­lo da uop­šte ne­ma po­tre­be za ope­ra­ci­jom. S tim što još pa­tim od jed­ne bo­le­šti­ne, od ko­je je pa­ti­la i mo­ja po­koj­na maj­ka, a to je iši­jas.
Vje­žba­te li?
- Išao sam re­dov­no na re­kre­a­ci­ju. Ali da se ra­zu­mi­je­mo, ni­sam di­sci­pli­no­van čo­vjek. Na svu sre­ću, imam pri­ja­te­lje fi­zi­o­te­ra­pe­u­te ko­ji me tje­ra­ju da vje­žbam. Ni­sam ja ni li­der, ni vo­dič, ali sam do­bar su­vo­zač. Uvi­jek mo­ram da do­bi­jem mo­ti­va­ci­ju. Vo­đu pu­ta vi­še vo­lim ne­go sa­mog se­be.
Po­čet­kom go­di­ne Ti­fa se iz rod­nog Sa­ra­je­va pre­se­lio u Be­o­grad, pa ga pi­ta­mo da li se sku­ćio i odo­ma­ćio?
- Fi­no mi je u Be­o­gra­du - tvr­di mu­zi­čar. - Do­bio sam na ko­ri­šće­nje jed­nu od Go­ra­no­vih ku­ća. Su­per mi je, ali ni­sam se odo­ma­ćio i to ni­je do Be­o­gra­da, to sam ja. Ni­sam čo­vjek od stra­te­gi­je. Ži­vim ka­ko me vo­da no­si. Po­ku­ša­vam po­zi­tiv­no da raz­mi­šljam, ma­da u sa­mom star­tu mo­žda to ni­sam umio, ali na gre­ška­ma se uči. Go­di­ne ni­su uslov, mo­ra­mo da ih pre­ži­vi­mo, a zna­nje je u svi­ma na­ma.